APR, kojim sam se detaljno bavio u prethodnom tekstu, nije usamljena institucija u ugrožavanju privatnosti i sigurnosti građana. Na osnovu reakcija na moj prethodni post i linkova koje su mi poslali dragi ljudi došao sam do zaključka da je problem dosta širi. Ovaj post zapravo je kratak nastavak prethodnog i inspirisan je reakcijama.
Kako mi je na twitteru skrenuo pažnju Željko Popivoda (inače čovek zaslužan za baner o slobodnom softveru na ovom blogu. 2x hvala Željko ) opisani pristup APR-a je u skladu sa Zakonom o udruženjima (članovi 28 i 34).
Naravno, to ne znači da Zakon ne treba menjati – za početak. Ipak, bojim se da, u ovom trenutku, to neće biti dovoljno.
Kao što je istaknuto u prethodnom postu, jedan od glavnih problema sa JMBG-om je što nije u pitanju samo identifikacioni broj već nosi dosta drugih informacija o osobi: datum, mesto rođenja i pol. Ukoliko je već potrebno da koristimo neki jedinsteni broj za identifikaciju, možda ne bi bilo loše da izaberemo neki, kako je to na twitteru napisao Poverenik, broj koji manje „govori“:
Dok ne dođe do promene, u ovom tekstu spomenućemo druge institucije koje ugrožavaju privatnost građana objavljivanjem ličnih potadaka na svojim websajtovima. Ne želim nikoga da ih kritikujem ili napadam već samo apelujem i skrećem pažnju na problem koji postoji. Nekako se nadam da će više konkretnih primera pomoći da se uvidi širina problema Kao što ćete videti, određene institucije javno objavljuju, iako sam mislio da to nije moguće. čak više podataka od APR-a
Nemam dovoljno pravnog znanja da bih znao da li i njih neki Zakon obavezuje na objavljivanje tih podataka ali svakako posledice zloupotrebe tih podataka, kao što pokazano. mogu biti drastične. U daljem tekstu predstavljam vam rezultate mini istraživanja sprovedenog za jedno popodne.
![[Pozitivan primer] Kako Coca Cola brine o privatnosti svojih potrošača](http://www.e-sigurnost.net/Blog/wp-content/uploads/2013/12/CocaColaPitanje-150x150.png)
